НОСОРОГ - Међународни часопис за сатиру, хумор и карикатуру
RHINOCERVS - International Magazine for Satire, Humor and Cartoons
NOSOROG - Međunarodni časopis za satiru, humor i karikaturu
Насловна-Home
Различито-Different
Бројеви часописа-No.Magazine
Страна - 1 - Page
Број 192, Бања Лука, Република Српска, 2018
No 192, Banja Luka, Republika Srpska, 2018
192
• Многи су покушали да ме подмите, али је једва 95% њих у томе успело.
• Када се градска топлана покварила, усијане главе су постале радо виђени гости.
• На телевизији се понекад реално приказује стање у земљи. Само је штета што се хорор-филмови ретко емитују.
Ђорђе Оташевић

ГЕГ ДО ГЕГА

кад год дама прави гег
и ја се заљуљам зна се
у очима ми и она бријег
моја памет муку пасе

куковима она прави вјетар
улица јој стално тијесна
а ја овамо мушки бетер
мене наче њена пјесма

гег до гега вјетар дува
куковима она тек зове
пастир овце тамо чува
куд ћу јадан ја без лове

направила ми она чир
с њом би био гладан
узела ми она мир
што сам ево и ја јадан

кад она куковима мрда
ја сам тада њен пас
зањихала се чак и брда
лијеп јесте њени стас

памет јесте често скупа
не знам шта ћу ево лудим
далеко сам ја од мангупа
па самог себе и ја будим

Василије Каран

СЛАВА ЈЕ К'О ЗАКОН

Нека свијећа гори,
нека чува кућу
госте сада двори
сипај чорбу врућу

Да поменем сарму,
коју ријеч о пити
нађе ту се риба
и гости су сити

Нека и колача,
нека вина,пива
поштовање Николи
нек се не сакрива

Нек су гости фини,
нека прича тече
слава је к'о Закон
шта је од ње прече!

Г.Мандић

• Може бити да су на преговорима заиста испуњени сви наши захтјеви, али - кад смо ми то знали поставити захтјеве.
• У Србији једино још краљ нема своју гарду.
• Народи који немају историју позивају се на праисторију.
Миладин Берић
Greeting card: Marina Gorelova, Minsk, Belarus (Марина, ех Марина! Да је дописала нешто и на ћирилици, било би нам драже души!)

ИГРАЛЕ СЕ ПАРТИЈЕ
(Према народној песми)

Делиле нас партије
диљем Нове Страдије:
Свуда одбор до одбора
широм града и села.

Стиже допис с престола,
допис нашег сокола:
да се гласа за њега –
биће пара и свега.

Избор доби насилни
и његови посилни.
Сад царује месија,
док се народ довија.

*

ВОЉЕНИ НАРОДЕ

Вољени народе, јеси ли знао
како је Муса некад драо?
Вољени народе, мораш да знаш:
кожу мораш неком да даш.
А то: колико вреди она –
огласиће јеком црквена звона.

И кад си патио, што ниси славио,
и кад си славио, што ниси радио;
кад си гладовао – ниси се сналазио,
кад си се сналазио, кажи од кога?
Сигурно је однекуд, није од Бога?

Породична квота ти је два динара;
за два хлеба – одакле ти пара?
Путуј пешице или јаши,
за тебе су појам и двоточкаши.
Никако главу не дижи горе,
јер – твоје ноге су везане доле.

Перица Пешић

ЦРНИ ПАС ПУЛИН

Вијао је кере и швалере
По ливади трчкарао радо
Запишкивȏ редовно бандере
Није знао још чувати стадо
Мали Пулин црни.

Ништа псету нису могле кризе
Од керића поста стубац власти.
Који динар – важне су девизе!
Та је знала где да се омасти
Керетина црна.

И хујаше среће модри дани
Расле снаге из родних шљивика
Димили се бронзани казани
Посто Пулин слика и прилика
Јаве плаво-црне.

Док брујаше препирке страначке
Бројна псета раднике јахаше
Мењаху се шарови и мачке
Све рушише, ништа не зидаше
зверке халапљиве.

Стиже доба „привредна процвата“
Ракија се точи на све стране
Чакијом јуриша брат на брата
Пулин даје без страха и мане
Странцу црне њиве.

У туђину отперјала чељад
Остадоше старице и старци
Као пошаст завладао нерад
На ливади пландују магарци
С овчицама црним.

(Не)радници споменике дижу
Од радости кевтаву Пулину
Док фабрике пропасти се нижу
красе црну „Загробну долину“
У част Судбе црне.

Ђура Шефер Сремац

- Опет смо налетели на слепог вођу. Офтамолози су код нас дефицитаран кадар!
- Наш мали вук је опет код комсомолке Гертруде, са великим изгледима да постане кућни љубимац!
- Срби, будите онакви какви сте потребни Србији!
- Клетва је одложена освета!
- Ако вам памет не смета, зашто прогоните интелигенцију?!
Радмило МИЋКОВИЋ
Афоризам је кратка реченица која се чита између редова.
Владан СОКИЋ

Афоризам је пуцањ у пуно.
Драган КОПРИВИЦА

Афоризам је роман подвргнут суровој дијети.
Ивко МИХАЈЛОВИЋ

Мисаони афоризми су теоријске формуле.
Горан КЉАЈИЋ

Афоризам је интелектуална лозинка.
Драган Ђорђе ПАВЛИЧИЋ

Афоризме су писали и пре пар хиљада година, а мени су се тек сада отвориле очи.
Милан БЕШТИЋ

Мања форма од афоризма је – језик за зубе.
Илија МАРКОВИЋ

Парола је политички подобан афоризам.
Ђорђе ЛАТИНОВИЋ

Афоризам је кап воде у пустињи.
Драган Ђорђе ПАВЛИЧИЋ

Арс афористица, апс афористичар.
Владимир ЈОВИЋЕВИЋ ЈОВ

Вођа се осилио. Мало-мало, па ето њега у афоризму.
Владан СОКИЋ

• Клима се мења. Ова зима ме неодољиво подсећа на варљиво лето 68!
• На фотографији сам испао страва!
• Чувајте се. Судбина вреба!
Зоран Т. Поповић

ЧЕСТИТКА

Ако вас живот није мазио
и било јаднима стани, пани,
сретни вам били надолазећи
и уљуђени БЛАГИ ДАНИ!

ФРАМ

КРИВОВЈЕРЦИ

Сами покрали Земљу,
а вичу – држте лопова!
На Божић, благдан мира,
пуцају из топова?!

ФРАМ

• Нисмо ми народ за поткусуривање. Ми смо за инфузију.
• Грађани који никад нису живели боље него сада, на прсте разброј се.
• Купио сам шведски сто. Није ни принети славском.
Зоран Додеровић
(Испод) Говор одржан као увод за 9. Носорогово Новогодишње Мудровање. Говор је одмах, то вече, постао позив на узбуну и окупљање Црнокошуљаша, а против писца говора. (Напомена: Уредник)
Добар вече
присутна публико!

Ево нас на 9. Новогодишњем мудровању часописа „Носорог“. (Одржали смо још неколико оваквих сусрета, али без оваквог имена.)
Важно је да се састајемо.
Ово је Сабор сатиричара (и хумориста) Српске, али нам иде добро као и држави.
Што време одмиче, уместо да нас је више, и да нам је боље, нас је све мање, а разумљиво, и старији смо.

Неколико афористичара из источног дела Српске, не жели да сарађује са нама, а Београд не жели са њима. Тако да се они задовољавају седењем код куће. Можда је тако и најбоље.
Младих нема.
Деца се не рађају, а оно што неким чудом ипак прође, оде за Њемачку.
Мало претерујем, истина, требало би претеривати више.
И да кажем, не делим оно мишљење да су код нас идеални услови и време за сатиру.
Наиме, сатиру не пишу ни политичари, ни тајкуни, ни обесправљени радници, ни убога сиротиња, а поготово не „време и услови“.
Сатиру пишу надарени појединци, које онда зову писцима сатире.
Е, код нас је мало надарених људи, па је мало сатире, а мало је и свега осталог, јер смо за све слабо надарени.
Сем за лоше ствари. То нам лако полази за руком.
На пример, идете ходницима ове, - требало би рећи: часне Библиотеке -, и са постера, окачених по зидовима, избечили се неки мушко-женски ликови, и тако је написано, и такву поруку носи, да схваташ да то они вичу, на тебе, на сваког ко им изгледа сумњив.
Вичу: „Чувај чистоту српског језика!“ (Можеш да очекујеш и да ће палити књиге које нису написане на тој „чистоти“, а могу да сведочим да никако неће дозволити књижевно представљање „нечистих“ књига.)
Што је та „чистота“ иста са оном како се говори в Никшићу, Сарајеву или Загребу, а различита од оне в Београду, Новом Саду или како се говорило в Бања Луци (па се још увек, али тајно и говори), таква ситница за „чистунце“ није важна.
Јер се они понашају по ономе: Дођоше дивљи, истераше питоме!
А, ако ћемо потпуно искрено, није њима стало првенствено до „чистог“ језика („чисто“ увек стављам в наводе, јер се не ради о чистоти, него наметању), него би они нешто друго чисто, али не одважују се да то баш неприкривено кажу.
Наиме, њима је до: чисте расе!

Знате да је то нацизам, а у овој варијанти: херцеговачка раса и херцеговачки нацизам.
Тако да људи, који су усрећили Сарајево и Мостар, похрлили су овамо, е да би усрећили и Бања Луку (пишем раздвојено).
Па су главни идеолози овог „чистог језика“ (и чисте расе) универзитетски професори језика и историје (ту је био најпознатије име Милорад Телебак), а најпознатије лице, ове групе „чистунаца“, је њихова Хелене Берта Амали Лени Рифенштал (режисер најпознатијег нацистичког филма: «Тријумф воље» - јер и они нама желе да наметну своју вољу), а овде в мушком лику онога што се претећи кези са плаката: глумац, редитељ, текстописац, власник (идеолошки) и консултант свих бањалучких позоришта, именом – Никола Пејаковић.
Онај што се прославио улогом дебелога Аге Аганлије!
Занимљиво вам вече желим.

Горан Кљајић

В Бања Луци, 21.12.2017.

ПОЗИВ ПИСЦИМА !
Уважени књижевни ствараоци,
Прозни, поетски и драмски писци,
Свих жанрова и списатељских опредељења!

Позивамо вас да пошаљете свој прилог
За књижевни зборник
КЊИЖЕВНА СЦЕНА
БАЊА ЛУКЕ
(Добој – Приједор, Мркоњић Град – Градишка)

Шаљу се:
1 – до једне стране А4 аутобиографског текста (о аутору)
2 – до пет ( 5 ) страна текста, из неког од ваших ОБЈАВЉЕНИХ дела (роман, приче, песме, ...)

У зборнику ће бити заступљени само аутори који лично пошаљу свој прилог.
Слати на имеил: nosorog@blic.net , искључиво као WORD документ (фајл).
Задњи рок за пријем радова је 31. Март 2018.
Због ограничености оглашавања, контактирања и рекламирања, молимо вас да овај позив усмено или писмено, проследите и другим писцима наведеног региона (који ту живе, а не који су родом, а живе негде другде).
Хвала.
Приређивач,
Горан Кљајић
Бања Лука, 30. мај 2017.
192
Насловна-Home
Различито-Different
Бројеви часописа-No.Magazine
НОСОРОГ - Међународни часопис за сатиру, хумор и карикатуру
RHINOCERVS - International Magazine for Satire, Humor and Cartoons
© -Copyright by Magazine "Rhinocervs"! © -Сва права задржава Часопис "Носорог"! ® -All Rights Reserved!
™ - Since 2001, Banja Luka
™ - Основан 2001, Бања Лука
ШТАМПАНИ НОСОРОГ
GOLDEN LYNX of SERBSKA